Neobične i obične okolnosti u jednom obično-neobičnom romanu

Jedan od romana koji je najviše privlačio pažnju, bar meni, u izboru za NIN-ovu nagradu, za ovu godinu je “Susret pod neobičnim okolnostima”. Sudeći po koricama i samom naslovu, iskreno, ništa nešto što obećava mnogo, ali..Obično u kraćem opisu romana koji je na poleđini odlučujem da li ću nekom romanu posvetiti vreme ili ne. Ono što se tamo našlo bilo je dovoljno da zaboravim na korice i naslov, na kratko, i da malo bolje pogledam o čemu se sve tu radi.

Dakle, poželela sam da uđem na kratko u život Ane Žeželj i da sa njom proživim malo od te životne uobrazilje.. Želela sam da saznam kada će dočekati taj zvuk telefona.. i šta je to sve tako groteskno u susretu anđela i demona.. I da pokušam da saznam i otkrijem kako je to njena vera nakaradna, a ljubav nerazumna, i kako to da ona baš ništa drugo osim toga nema.. I da još nešto me je posebno kopkalo, zašto jedan ovako složen i kompleksan roman koji se bavi ovakvim temama ima jedan naizgled romansiran i pomalo patetičan naziv..”Susret pod neobičnim okolnostima..”

Glavna junakinja Ana Žeželj, je loša majka, loša žena, nemarno se odnosi i prema duhovnom i materijalnom svetu. Zapostavlja ćerku jedinicu, zanemaruje je, ne obraća pažnju na njene želje i potrebe. Često je u romanu prikazana kao raščupana i mamurna, bez želje za životom ili bilo čim. Jedino interesovanje za cigaretama i alkoholom nikada nije gubila. “Na stolu iza njenih leđa, bili su piksla puna opušaka, upaljač, paklica danhila, i nezatvorena flaša loze. Oduvek je pušila najskuplje cigare, i pila najjeftinija pića, međutim, ona odavno nije smela ni da pije ni da puši..” Sve u ličnosti ove žene je bilo kontrastno. Živela je vođena željama tela. Ćerka se nije mešala u njen život i njene odluke jer je na vreme shvatila da je sve to samo gubljenje vremena. Za ćerku je imala mišljenje da je glupača jer se ne slaže sa njenim stavovima, za koje je imala valjane argumente..Mnoge njene prijateljice koje su vodile uredniji život od nje, pomrle su već odavno..”Većina tih žena nije popila alkohola za čitav život, koliko je samo ona sinoć popila, i- šta im je vredelo!” Matijević briljira u opisima i destrukciji ove žene, kao da slaže svojevrsnu Rubikovu kocku, kako je to na jednom mestu primetila Danijela Kovačević Mikić. Matijević nam ležerno i kao da nam saopštava nešto  sasvim normalno, onako kao usput opušteno, da je njegova junakinja čak i u trudnoći pušila i pila, jer joj se tražilo kiselo, pa je morala dnevno da pije pola litra limun-votke, a ni cigarete nije ostavljala i tako je zgražavala sve oko sebe sopstvenom nebrigom i nebrigom za sopstveno nerođeno dete.

E sada, pravo je pitanje zašto posrnuli anđeo Milinko želi da želi da se sakrije baš u kuću kod ove žene. Zašto nije ostao kod starijeg bračnog para, i zašto pomoć nije hteo da zatraži od srpskih sveštenih lica..Bio je samo jedan posrnuli i nepoverljivi anđeo..

“Za većnu čitalaca, ovo će biti komičan roman o čekanju, čežnji i samoći, koji može da se svede i na ljubavnu priču u kojoj se u samo jednom danu 9. jula 2015.godine, razmotava život glavne junakinje Ane Žeželj, koja preko pola veka osluškuje zvuk telefona u iščekivanju poziva pesnika Marjana Vergovića, s nadom da je moguće nastaviti ljubavnu vezu tamo gde je ona nasilno prekinuta. Ona je antijunakinja savremenog doba. Za nju je moralno sve ono što se mora, a mora se pre svega odgovoriti na zahteve tela. Reč je o ženi koja iza sebe ima tri propala braka, koja je i sama rasturila mnoge brakove, koristila muškarce kao izvor erotskih uživanja, zbog ljubavnih afera, isterivana s posla ali opet i zahvaljujući njima, izdejstvovala penziju u 46.godini života, neverovatno aljkava i neuredna..” Danijela Kovačević Mikić

Radnja romana je smeštena u jedan dan, i u njemu je smeštena jednostavna, stilski ogoljena jasna priča sa elementima, humora, ironije i burleske koja konstantno teži haosu, a kako dostiže svoju kulminaciju preobražava se u jednu vrstu nesebične ljubavi, i otkrivaju se nova lica koja su bila samo dobro sakrivena ispod maski. Haos i nesklad koji se nalazi u Ani projektovan je i na stvari koje se nalaze u njenoj kući.  Ni u njenoj kući ništa ne funkcioniše kako treba. Vodokotlić pokvaren, ringle na šporetu “kadre da paljenjem izazovu zemljotres..” Utičnice pogrešno povezane, pokvareni sat kome stalno zaboravlja da kupi baterije.. Kuća u kojoj živi zapravo je odraz njenog psihičkog i fizičkog stanja. I ljudi  koji su prolazili kroz njen život samo su bili njeno lično ogledalo, svih delova njene ličnosti. ” Iz njenog odnosa prema ljudima koji ispunjavaju stvarnost tog dana, među kojima su lica koja stvarno susreće (kći, zet, komšinica, doktor, devojka koja donosi obračun za struju) ali i oni koji su umrli (npr. prijateljica Mikaina) ili koji su odsutni (pesnik) ili oni koji pripadaju fantazmagoričnom aspektu priče (demoni, posrnuli anđeo Milinko Južni) moguće je čitati i kao razobličavanje savremenog otuđenja, nedostatka suštinskih emocija, lažnih i licemernih odnosa i veza.” Kovačević Mikić

Od velikog je značaja za priču romana i etimologija imena i prezimena Ane Žeželj, kao i imena anđela Milinka. Ana je žensko hrišćansko ime čiji koren reči znači milost i zahvalnost. Kada ovo imamo u vidu uočavamo kontrast i neusaglašenost njenog imena sa njenim karakterom i svim osobinama i stanjima gore navedenim. Žena koja je nemarna, bez osećaja empatije sa naglašenim strastima i niskim moralom u korenu svog imena nosi zahvalnost i milost.. Negde u Rusiji i Grčkoj ovo ime nosi “ona koja će se roditi/ustati ponovo”. Nakon ovoga otvara se dimenzija novih mogućnosti za preobražaj ličnosti ove žene, Ane Žeželj. Specifično je i od ogromnog značaja  i njeno prezime Žeželj. Žeželj- podugačak i podebeo štap čiji se jedan kraj veže psu za ogrlicu, a drugi za kolac. (Prezimena su čuvari našeg jezika, Zagorka Vavić Gros) Čak i u imenu i prezimenu ove žene ušunjao se kontrast koji joj predvaja ličnost. Sa jedne strane ona je žena kroz koju treba da je protkana milost i zahvalnost, preporod i novo rađanje i ustajanje, a sa druge neko ko je kao pas vezan na lancu,  kog  vuče želja da se otrgne. Otrgnuti se od okova stvarnosti, od morala od svega onoga što guši čoveka i osloboditi sve ono što je demonsko u njemu. A opet, šta će od njega ostati ako postane kao pas otrgnut s lanca..? Dokle će stići..? A, ni mirovanje na lancu ga ne može spasiti..Sukobljena i dvojna priroda čoveka ovde je dovedena do vrhunca. Svaki čovek može biti Ana Žeželj.. ili je to već nekada bio, ili to može postati. Nekada je samo stvar u jačini i dužini lanaca.. uglavnom. Važan je i kratak osvrt na ime Milinko, koje nosi posrnuli anđeo u romanu. Milinko je slavensko ime izvedeno od reči “mil”, “mio”, “mili”. Njegovo značenje dakle upućuje na milost, na nekog ko je mio. Veoma je zastupljeno među slavenskim imenima. U ovom romanu ovo ime nosi posrnuli anđeo koji je sagrešio sa  zgodnom devojkom duge crne kose, koja je nakon toga završila u ludnici, a anđeo je morao da snosi teret i kaznu koja je podrazumevala to da mu se oduzmu anđeoske moći. “Njegov pogled više nije bio u stanju da sprži, njegov krik nije mogao da ogluvi, njegov udarac nije mrvio kamen, on je samo neznatno bio jači od čoveka.” Jedan anđeo, dakle simboličnog imena, koje znači milost u širem smislu, kažnjen je za blud. Matijević je i na njegovom liku pokazao kontraste i duboke sukobe, koji eto nisu strani ni bićima kao što su anđeli. Kakva li će dakle biti sudbina  čoveka ako ni uzvišena bića poput anđela nisu pošteđena od strasti i afekata..?  I tako, dalje pod običnim ili neobičnim okolnostima, ostavljam vam na volju i odluku, Matijević spaja Anu i Milinka kroz mogućnost iskupljenja za grehove. Iako na prvi pogled po svemu negativni i Ana i Milinko imaju čisto srce, koje iako nekad ne zna da koči u strastima i afektima, zna za čist i iskren odnos kome je strana svaka laž i foliranje. Iz svih tih razloga Matijević njegovog posrnulog anđela dovodi baš kod Ane, i daje mu nepogrešivu intuiciju da  neće pogrešiti ako reši da se od demona sakrije baš u kući ove žene.

“Kod Matijevića je jasno da onaj čisti aspekt Anine ljubavi zapravo u potpunosti korespondira sa ljubavlju kakvu bi verujuće biće osećalo prema Hristu, s tim što je u Aninom doživljaju fokusiran, ne  taj oduhovljeni aspekt vere, već telesni, erotski, zemaljski (nakaradan, kako rezonuje anđeo posrnuo zbog istog takvog greha).” Kovačević Mikić

Brojne su relativizacije, demistifikacije, detronizacije, odnosno ukidanje granica vremena i prostora, gde se na fantastičan i groteskni način meša stvarnost i fikcija, mnogo je alegorija i simbola o karakteru junaka ali i o ljudskoj vrsti generalno. Kroz Anu i Milinka progovara metafizika i ontologija, koji teže usaglašavanju kroz haos i konflikte. Demoni i anđeli se ponekad mogu naći na istoj strani, u zajedničkoj borbi ka istim težnjama. Sačuvati srce, sačuvati iskrenost. Verovati u spasenje uvek. I u demonima i bludnicama postoji klica čiste i iskrene ljubavi koja samo nije preobražena u dovoljnoj meri. Baš kao što i Anin pokvareni sat  dva puta u toku dana pokazuje tačno vreme. Rubikova kocka ipak nije tako jednostavna za slaganje.

Advertisements

5 thoughts on “Neobične i obične okolnosti u jednom obično-neobičnom romanu

Add yours

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

Blog at WordPress.com.

Up ↑

%d bloggers like this: