Kad precvetaju indigo plavi c(s)vetovi

Prečice i begovi su nekako uvek čoveku bili primamljivi. Što im je više pribegavao osećao se lukavije, vedrije.. Taj neki osećaj da je nekog nadmudrio, nadjačao pokidao niti koje ga nagone na patnju i stradanje.. Hraneći nikad gladniji i nezasitiji ego, prečicama i begovima je sebi obezbedio kratkotrajni predah i slavu, a oštrice ekstaze i agonije nikad nisu bile bliže njegovom srcu.. Čoveče, nisi znao, da je ego kao gladni lav. Nikada ga ne možeš zasitiiti. Uvek će želeti više. Uvek još..

Želje veće od života, snovi veći od neba, hrabrost koja se meri unutrašnjim haosom.. Tasovi na vagi nisu mogli ostati uravnoteženi.. Nije čak mogla ni jedna strana da prevagne.. Pokidani, pali su pod teretom želja, samoće i strahova i razotkrivenih zabluda.

“Istina izlazi pred oči nesrećniku dosta jasno i određeno bar za njega samog.” Dostojevski

U romanu “Indigo” Tamare Kučan obrađena je tema zla, opsesije, bola, kulta satanističke sekte, ljudske slabosti koje su produbljene do najvećih i najdubljih slojeva, spoznaja ljudske duše čija je cena upravo ta duša.  Na aukciji duša bio je đavo. Nudio je sve što su poželeli, oduzeo sve što su voleli. Ulaz je uvek besplatan. Izlaza ponekad.. nema. Tikve zasađene sa njim nikad ne daju plodova. Njihovi plodovi su bljutavi, teški kao olovo..Strahovi, cepanje duše, suze koje paraju srca.. Oproštaji koji ne smeju da se zatraže.. Misli od kojih se grči mozak, telo ne uspeva da savlada nagone, a pogledi sklanjaju u stranu jer u očima onog drugog ništa osim poraza i pada ne vidiš.

Oduvek je bila opčinjena indigo plavom. U njoj je videla dubine i beskraj, samo njoj znan. Ta boja je budila neke daleke svetove i prostranstva u koja je često zakoračila sama, a kasnije sve više shvatala da se tamo najbolje sama i snalazi. Želela je nekad, da na ta putovanja povede još nekog, ali bi se brzo uplašila da će tako magija i dubina tog sveta nestati, da će je dvoje preplašiti, pa je ipak odustajala od te ideje.. Kasnije kada je odrasla, naučila je da indigo plava daje enegriju, maloj žlezdi, u mozgu epifizi,  i da je ona zaslužna za hormonsku aktivnost koja pokreće nesvesne procese, maštu, sposobnost razumevanja i opažanja i veoma izraženu intuiciju.. Volela je sve to, a mašta joj je uveliko bila najbolja prijateljica, kojoj je šapatom iskazivala sumnje, želje i strahove.

“Dobro ili zlo? Gde je granica? Ta granica je čovek. Ta granica ste vi. U našem narodu kažu- ko traži đavola, đavola nađe. Vidite..Nije baš uvek tako.. Želite li uspeh? Novac? Slavu? Ljubav? imate li neku želju.. Daleku? Nemoguću? Veću od vas samih? Želju za koju ste spremni život da date ili oduzmete? Da li je tuga koju osećate veća od kosmosa? Da li ste usamljeni? Ako ste na jedno od mojih pitanja odgovorili potvrdno, ne treba da tražite đavola. On će naći vas. Ha-ha, kako da ne, Đavo ne postoji! Nema đavola! Dobro došli u najveću zabludu koju ljudi uzgajaju, a đavo je svojom maskaradom zaliva! Koliko ga samo ima! Rasut je svuda po svetu. Niste ga nikada sreli? Niste sreli vašu zamisao, njega verovatno jeste. Mi ljudi više verujemo pogledu, nego osećaju. Očekujemo rogato, crveno biće u plamenu. Ako mislite da je đavo isključivo to, varate se. Može da se maskira u ljude koji vas bole, u poroke koji vas ubijaju, u neostvarene snove koji vas lome, u adrenalin koji vas podiže samo da biste pali. Đavo pažljivo bira kostim kojim će sakriti pravu nameru i lice. On ne želi da bude prepoznat, želi da verujete da ne postoji, tako je igra zanimljivija. Čoveče nezasiti, oazo želja i poraza.. takav naivan si mu najbolji! Tvoja spremnost da se dokopaš svega što liči na sreću, tvoje tužne želje, propali snovi, pomoći će mu da odabere kostim. Kakav god frak odabrao za čajanku, na kojoj će vas nesebično gostiti nema besplatnog čaja. Dobićeš sve što poželiš, izgubiti sve što voliš. Tako trguje đavo. Lukav je on igrač, lukaviji od tebe sujetni čoveče. Pomislićeš da uz njega možeš čitav svet da okreneš naglavačke. Istina, okreće se svet, ali samo u tvojoj glavi i očima, zato što te on vrti onako kako zaželi, kada poželi..Dok ne oslepiš, dok ne izgubiš razum..”

 

Glavni junaci romana su bračni par Sara i Filip, koji su jedan naizgled, veoma srećan par. I imaju sve što im je za sreću potrebno. Zaljubljenost, pa kasnije ljubav bili su dovoljni da obrišu tragove prethodnog života i prošlosti. Ali je život lukav, poigrao se sa njihovim sudbinama. Pukotine koje su se razotkrivale i bile sve brojnije prizvale su deo prošlosti koja se kao bumernang vratila u njihove živote. “Nema veće zablude od prošlosti.. kako se samo poigrava sa mnom. Pravi kolaž, seče delove prošlosti i lepi ih na sadašnjost.” Sarini i Filipovi bedemi su zapravo bili zidanice na pesku. Njihove želje su polako počele da se razilaze poput kazaljki na satu. Ostvarenje želje jednog od njih dvoje, značio bi krah onog drugog. Želje onog drugog bi bile izgužvane i bačene poput nepotrebne hartije. Uplašeni od suočavanja, od sopstvenog odraza u ogledalu, izabrali su beg. On im je donosio momente spokoja i sjaja koji su bezuspešno sakrivali prazninu i prašinu koja se taložila na njihovim dušama. Filip je želeo slavu, priznanje, moć.. Večito odobravanje i prihvatanje od drugih. Sve one koji će u svakoj prilici hraniti njegov ranjivi ego. Sara je želela ljubav, razumevanje, nekog ko će je razumeti i biti podrška u životnoj oluji. Želela je i da zaboravi, a potom oživi davno izgubljenu ljubav, koja je uvek iznova oživljavala, ona koja zapravo nikad i nije umrla, već ostala kao takva, mrtva, da živi u njoj. Strah od samoće i usamljenosti nadjačavao je razum sve do njegove potpune predaje. “Kada izgubiš zlato, život često po tvom putu prosipa bižuteriju ne bi li se samo sapleo o sopstvene poraze.” Sarina i Filipova bižuterija se pojavila u liku Džona, lažnog prijatelja i lažne ljubavi. Klovn sa magijom i kutijom želja. Želja koje su mogle biti ispunjene odmah. Instant želje. Njihovo ispunjenje nije dovođeno u pitanje. Dovedeno je u pitanje sve ostalo, uključujući njihove živote i duše.. Sari je dopustio da izmašta sve ono o čemu je sanjala. Učinio je da poveruje da je on taj koji je voli koji je razume i koji će život dati za nju. da joj život ipak vraća izgubljeno, vraća njenu najveću ljubav, onu veću od svake želje, od svakog života..Uradio je sve što je potrebno da neko ko živi od sveta mašte, u taj svet mašte potone sve dublje, toliko da ne pravi razliku između izmaštanog i stvarnog sveta. “Od prevelike želje stvori se preveliki umišljaj. Umišljaj onakav kakav nam odgovara. Onakav, kakav našim željama najviše pogoduje.” Umišljaj je takav, iz naše podsvesti izvlači sve ono što želimo da sakrijemo, a prva pogodna situacija mu otvori širom vrata da izađe i da se prikaže u svojoj punoj svetlosti.  Kod Sare i Filipa je blještao. Njegova svetlost nije ostavila ni najmanju mogućnost pojave mraka, a zapravo je mrak bio taj koji je kontrolisao njihove živote. Umišljaj i mašta sašili su dobre kostime za maskaradu.. Najbolje. Džon je veoma lako uspeo da prevari Saru i Filipa, znao je kojim će kartama zaigrati  kod oboje. I znao je da su mu male šanse da izgubi. Upotrebio je jedan od najboljih špilova. Igrao je na kartu bola, izazivanja osećaja krivice i kajanja, budio je mržnju u Sari prema Filipu. A oni dvoje su u njemu videli samo odraze sebe i svoje duše.. Njihov odraz je poput indiga.. na licu drugog.. suočili su se sami sa sobom.. “Traganje za lepotom u drugom je najveća zabluda ljudi. Zar nikad nisi pomislila da su zvezde koje si ugledala, tvoj odraz?” Sara i Filip nisu videli, smatrali su da je Džon zaslužan za njihova prosvetljenja, lažna prosvetljenja odevena u najstrašnije zablude. Odmotavanjem klupka i razotkrivanjem istine srušeni su temelji njihovih lažnih uverenja. Najviše zabole udarci sa one strane, gde si očekivao ispruženu ruku. Ruka čak nije ni ostala u vazduhu, već je bila spremna da bezdušno ubije. Tada su usledili i oni najteži rastanci, oni sami sa sobom. Kada je sve teže shvatiti šta je bila laž, a šta istina, i šta je zapravo vera.. “Rastanci su teški, a susret sa samim sobom najbolniji je rastanak.” Dugo verovanje u iluziju i maštu ne može promeniti istinu, i činjenicu da postaješ ono od čega bežiš. I Sara i Filip su postali ono od čega su bežali. Zlo koje je bilo prisutno svuda oko njih ozbiljno je pretilo da probudi zlo u njima samima. Jedino su u ovom slučaju imali ludu sreću, jer se to nije desilo. Kasno, ali su shvatili da se okean ne može preliti u akvarijum, da očima gledaš, ali dušom vidiš.. Da je leteti prostranstvom sloboda, a kavez iako stega i okov.. ipak nekad može da sačuva od pada i loma..”Gravitacija se ne računa kada te na tlu čeka zagrljaj..” Nijih je i ona izdala. Beskraj im je pokazao i kosmos i bezdan.. Pogađajte šta im je ostavio.. Odmeravajući snage sa svojim željama, izgubili su.. Njihove želje su bile veće od života, veće i od komada neba.. Saplitanje o sopstvene želje i sopstvene snove bacilo ih je u ruke zla i tame iz koje je svako odabrao svoj način da iz nje izađe.. I na kraju svega nam ostaje da se zapitamo “U koju ulicu mašte zaći..?” I da li je uopšte bezbedno zalaziti u njene ulice..? Šta sve one kriju..? Da li ćemo posle toga imati snage da pogledamo istinu..? Da li će nam se možda ona posle osvetoljubivo smešiti i svetiti nam se jer joj nismo na vreme verovali..? Da li nakon toga možemo računati na njenu blagonaklonost? Da li kroz život birati znanje ili maštu? Fiziku ili metafiziku? Da li smo svi mi zaista kukavice ako se priklonimo mašti, a oni koji odaberu znanje nesposobni da se suoče sa onim što istinski žele..Metafizika je pobedila fiziku, ako se ja pitam, za ostalo ne znam…Za one poput mene lično, koji nisu strpljivo i redom čitali do kraja, i nisu izdržali neizvesnost već su pre morali da okrenu poslednju stranu, neka ipak privremeni zaklon potraže u mašti.

 

 

Fotografije preuzete sa interneta i sa Tamarinog profila na instagramu.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

Blog at WordPress.com.

Up ↑

%d bloggers like this: