Svaki čarobnjak bar jednom biva obmanut sopstvenim trikom

Ovde sam od poslednjeg vraćanja na policu i skupljam prašinu, šta bih drugo radio.  Listovi su mi požuteli i iskrzali se jer oni koji me “čitaju” ne pokazuju baš veliko interesovanje za mene. Bacaju me sa stola na klupu, otvaraju i zatvaraju uz prevrtanje očima, ponekad svoje kreativne likovne sposobnosti demonstriraju na mojim stranicama. Pročitaju ponekad neki deo čisto da bi se nasmejali ili zabavili. Čudni su ti mali ljudi stvarno. Stvarno ih ne razumem.

Otkako me uzmu sa police, zauzimam mesto u mračnim dubinama njihovog ranca, povremeno se malo osvežim i uzmem vazduha na času na klupi i to ako me ponesu na čas. Tamo sledi kako oni vole da kažu “smaranje”. To je njima neki izraz koji koriste kad opisuju nešto što im je užasno dosadno i potpuno neinteresantno. Taj izraz uglavnom koriste kada opisuju vreme provedeno na časovima generalno. Ne vole moje junake, ne vole ih, nikako, znam dosadni su i naporni ponekad i meni, ali šta da radim kada su moji. Nekada i mene ubijaju u pojam..(evo neka ostane među nama..) Svako njihovo “idemo!” a ostajanje u mestu izluđuje, pomera svaki živac u telu, a tek njihovi konfuzni i isprazni dijalozi koji prkose i razumu i svakoj književnoj kritici. Njihovo čekanje je na momente uistinu besmisleno.. Ja zapravo nikad i nisam hteo da vam poručim da je čekanje besmisleno. Ne, to nikako nisam. Znam sada ćete reći dobro šta ste onda želeli da kažete, kad vam je pošlo za rukom da budete kontradiktorni u samo dve vezane rečenice.. Čekanje nije besmisleno, kada znate šta čekate.. zapravo kada verujete.. to sam vam hteo reći. Kada verujete u ono što čekate.. Verovanje osmišljava vaše čekanje. Pitate se možda sada da li su moji junaci čekali sa verom.. da li su verovali.. ? Da li ima Boga kod mene..? Ne znam. Ja vam na to ne mogu dati odgovor. Koliko god da su mi bili bliski, ja nikada nisam saznao šta je bilo u njihovim srcima. Da li se njihova vera svodila na puku priču i prekraćivanje vremena pitanje je koje je ostalo bez odgovora. Da li je njihova nemoć, a glad za pričom i pričanjem, bila toliko jaka, a vera naspram toga veoma slaba, ja to ne znam.. Uh mnogo toga sam već rekao da ne znam.. šta sad dalje više da vam pričam da biste me shvatili ozbiljno?? Da, hteo sam da vas pitam, šta ste vi mislili o ovom neobičnom svetu? Kakav je na vas utisak ostavilo ovo moje nesrećno delo?? Ako je uopšte zbog vas ono i pomerano sa nekih polica.. Da li vas je “smorilo” ili umorilo ili vas je možda nateralo da razmislite o njemu malo više..ili možda da razmislite više o sebi?? Da li vam je možda nekada palo na pamet da vam moje nesrećno delo može pomoći da upoznate vas same.. Da je sav taj njegov apsurd i besmisao refleksija vaše ličnosti.. Oo, nemam nameru da vas uvredim, oprostite ako to činim samo malo bolje razmislite.. onako kad ste sami, kad se utišaju svi zvukovi, kad tišina nadvlada svaki zvuk.. Setih se sada..zapravo sada u trenutku, a imao sam nameru sve vreme ovo da vam kažem, a sad mi se učini da je najbolji momenat. Negde sam pročitao da se nikad ne treba pitati šta neko delo, bilo ono književno ili ne, ne pita šta znači..Uzme se u ruke, pa se proveri. Niko se ne pita jer to niko ne zna.. Ti se pokazuješ delu, a ne ono tebi. Ono tebi objašnjava šta si zapravo ti.. Uhh.. al sam ga sad zapetljao i možda napravio konfuziju… U školi vas uče jedno i traže jedno, a ja sad tu ispade da filozofiram o nečemu skroz drugačijem. Da ovo ja kažem profesoru ili nastavniku, pa da dobijem kečinu i da se više niko nikad ne pita ko je ko, ko šta i kome znači  i kome ko treba da se objašnjava.. Tako sad mislite i to sa potpunim pravom. Kada ispričate profesoru i nastavniku ono što od vas traži, što je složićete se i lakši deo posla i dobijete vama važne ocene, pokušajte da proniknete u svaku emociju koju je u vama izazvalo moje delo. Dužnost svakog dela je između ostalog da tebe vidi, da pokuša da ti objasni to što je izazvalo u tebi. Da sam sebi objasniš ono što jedno delo pokušava da ti kaže. “Zahtevaj od njega po svaku cenu da ti kaže šta ti značiš.. ” Zbog toga je baš ono pored tebe koliko god ti to neshvatljivo i neobjašnjivo bilo. Jer, jednom je neko rekao “sve što vidite u meni, nije moje. Vaše je.” Sve ono što vidimo i doživimo je zapravo refleksija nas samih. Ako vam je moje delo oduzelo i poslednji atom snage i   iscrpelo vas u potpunosti, zapitajte se koliko je snage pre njega u vama bilo..? Šta je to sve zaspalo probudilo u vama.. ? Da li je sav taj apsurd, besmisao i “smaranje” već bio u vama.. Ako budete iskreniji prema sebi, možda vas odgovori i neće iznenaditi previše..

A meni ubuduće neće biti teško da se “smaram” i skupljam prašinu tamo negde na nekim policama.

Advertisements

2 thoughts on “Svaki čarobnjak bar jednom biva obmanut sopstvenim trikom

Add yours

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

Create a free website or blog at WordPress.com.

Up ↑

%d bloggers like this: