Na sjajnom odlomku nebesnog mramora

317316_55-4-color

Pojavila se kao posebna pojava na pozornici srpske književnosti. Bila jedna od najznačajnijih žena u srpskoj poeziji. Anica Savić Rebac. Potpuno neopravnano zapostavljena od strane književne kritike. Bačena u zaborav. Njena poezija i njen život su se tako preplitali i dopunjavali u haotičnom vremenu neprihvatanja i osuđivanja. Čini se da niko, ni pre ni posle nje nije pisao na takav način. Njeno pisanje je oslikalo njen slobodoumni duh, obrazovanje pre svega, darovitost, odlučnost, njena ličnost je isijavala posebnim nepomračenim sjajem, koji je bio sušta suprotnost patrijarhalne zajednice kojoj je pripadala.

Continue reading “Na sjajnom odlomku nebesnog mramora”

Tragovima Umberta Eka

umberto-eco1

Godinu dana nakon smrti jednog od najvećih intelektualaca 21.veka, našeg savremenika i pisca neobičnog talenta i dara,  onog posle čijeg imena i prezimena sledi zapeta pa poduže nabrajanje jer ga je njegova svestranost i interesovanje vodilo i pisanju romana, kritika, eseja, naučnih teza, spajanja nespojivog.. Jedna naizgled laka igra rečima koja je stvarala posebnu sinesteziju u umetnosti i kulturi.

Continue reading “Tragovima Umberta Eka”

Crveno-crni svet rasutih maslačaka

Njihovi su pogledi stalno bili upereni u nebo..Samo oni nikad nisu uspevali da sagledaju njegovo plavetnilo i prostranstvo..U njihovim očima nebo je verovatno bilo užarena masa nesagledivih razmera koja se ustremila na njih sve i pretila da tom užarenom lavom melje njihova srca i poglede.. i da pepeo koji ostane čak više i ne podseća  ni na semenke maslačka..

Simbolika maslačka u delu “Crveni petao leti prema nebu” Miodraga Bulatovića

Prostranstvo neba i bele semenke maslačka kovitlale su se i skrivale u sebi mnoge sudbine.

Continue reading “Crveno-crni svet rasutih maslačaka”

“Ne, to ja nisam!”

Više nije bila ni tužna ni mirna.. Nije se ni pitala ko je više ili manje kriv.. i kada je prestala da bude srećna..ako je to ikada i bila.. Ponekad se možda pitala da li je trebalo da mrzi Don Kihota, zapravo, da li da ga prezire.. pa je odustajala i od razmišljanja o tome. Svako njeno razmišljanje se manje više nije završavalo do kraja.. Načelo bi se negde u svesti i brzo i tupo nestajalo kao kad nešto hoćeš da izgovoriš u brzini pa zastaneš i odmahneš rukom, uz pomisao “ma nebitno..”

Continue reading ““Ne, to ja nisam!””

Želje-najviše volim one koje prevaziđem

jpeg

 

Još otkad je čovek počeo da spoznaje sebe, svoju prirodu i karakter, negde je između svih tih pojavnih svetova spoznao i moć želje. Želju je definisao na najviše mogućih načina, u pomoć pri definiciji priskakale su književnost, filozofija i mnoge nauke koje su se utrkivale koja će što bolje da osvetli ovaj fenomen i kako on deluje na život čoveka. Jedna od jednostavnijih je da je ona neka vrsta pokretača energije koja ga održava i vodi kroz život. Zapravo vodi ga kroz lavirinte života i ne pokazuje uvek jasan put.

Continue reading “Želje-najviše volim one koje prevaziđem”

Zlatnoj ptici

zlatna-ptica-2

“Pesak je pesak pa makar u njemu bilo i po koje zrnce zlata..”

Pesak im je mutio vid. Gledali su jedan u drugog kao u izmaglici. Govorili su i smejali su se, a nisu bili veseli. Njihov razgovor je tekao i bivao prekidan uvek na istim čvorištima, na istim onim mestima gde reč nije htela da bude uobličena, bar ne govorom.. Ostajale su verovatno negde u svesti čuvajući zlatnu pticu, koja se uvek otimala i izmicala im.

Continue reading “Zlatnoj ptici”

Čija je to reč završna..?

Image
Image

Držala bi uvek šolju sa vodom i kocku šećera kada bi predosetila da će je sustići vrtoglavica i znojenje dlanova.  Zatim je usledilo lupanje srca i sve kraći dah..A sve to je najavljivano  dugim opsesivnim brigama i mislima, koje su navirale na prvi pogled niotkuda. Neželjene, nepozvane stvarale su uragan u kome se gubila svaka racionalna misao. Samo negde između sve kraćeg uzdaha ostaje deo monologa koji liči na ubeđivanje sebe da će se sve brzo završiti.

Continue reading “Čija je to reč završna..?”

Avlija ukletih

 

dsc_1156

U dugom crnom hodniku koji je podsećao na tunel kome nema kraja, mešali su se glasovi koji su se borili za parče svog prostora i mrvice vremena da ispričaju svoju priču. Krali su često tuđe vreme kockajući se sa svojim. Priča kojoj nije bilo kraja, a mislim ni početka. Priča koja je grozničavo isprekidana i više je ličila na bolesničko buncanje nego na priču koja je trebalo da bude shvaćena i bude preneta onome ko sluša.

U tom hodniku imaš osećaj neke čudne  jeze i drhtavice, ali ne od hladnoće.. već od nečeg neobjašnjivog..

Continue reading “Avlija ukletih”

Sećanja i zaboravi..čemu i zašto..?

 

178719goinin

Oduvek sam se pitala, da li postoji neka dijagnoza za nas koji pamtimo vrlo dobro sve  nama bitne datume, sate i godine..Šta će nam sve to smešteno negde u kori velikog mozga.. ?Ponekad pomalo zavidim ljudima kad čujem “uh ja ti ne znam ni šta je bilo juče..”(mada realno i zašto bismo i znali šta je bilo juče, ako se dani nižu bez ikakvih dešavanja i smisla..) 26.8. 2009. neki pakleni i dosadan avgust..dvadeset do osam..19. 6. 2012. afričko tropsko popodne i preslišavanje Dučića..

Continue reading “Sećanja i zaboravi..čemu i zašto..?”

Create a free website or blog at WordPress.com.

Up ↑