Beskrajni plavi krug, u njemu omama ljudskih očiju

Ne zamiriše baš svako proleće na stablo koje se rađa. Nekada ni svetlost ne zasija od nade, već od nekih davno ugaslih želja koje su čekale svoj red pa se umorile i odustale. Ali svetlost uvek zasija.. Na kraju ili početku, uvek njegov snop pronađe put, čak i u najvećem lavirintu. Nekada vođena drhtavicom nepoznatog porekla, nekada neobjašnjivom nesalomivom snagom. Ponekad i strašne priče zaodenu formu bajke, da bismo lakše i bezbolnije pristupili tom njihovom svetu.

Continue reading

Na sjajnom odlomku nebesnog mramora

317316_55-4-color

Pojavila se kao posebna pojava na pozornici srpske književnosti. Bila jedna od najznačajnijih žena u srpskoj poeziji. Anica Savić Rebac. Potpuno neopravnano zapostavljena od strane književne kritike. Bačena u zaborav. Njena poezija i njen život su se tako preplitali i dopunjavali u haotičnom vremenu neprihvatanja i osuđivanja. Čini se da niko, ni pre ni posle nje nije pisao na takav način. Njeno pisanje je oslikalo njen slobodoumni duh, obrazovanje pre svega, darovitost, odlučnost, njena ličnost je isijavala posebnim nepomračenim sjajem, koji je bio sušta suprotnost patrijarhalne zajednice kojoj je pripadala.

Continue reading

Tragovima Umberta Eka

umberto-eco1

Godinu dana nakon smrti jednog od najvećih intelektualaca 21.veka, našeg savremenika i pisca neobičnog talenta i dara,  onog posle čijeg imena i prezimena sledi zapeta pa poduže nabrajanje jer ga je njegova svestranost i interesovanje vodilo i pisanju romana, kritika, eseja, naučnih teza, spajanja nespojivog.. Jedna naizgled laka igra rečima koja je stvarala posebnu sinesteziju u umetnosti i kulturi.

Continue reading

Crveno-crni svet rasutih maslačaka

Njihovi su pogledi stalno bili upereni u nebo..Samo oni nikad nisu uspevali da sagledaju njegovo plavetnilo i prostranstvo..U njihovim očima nebo je verovatno bilo užarena masa nesagledivih razmera koja se ustremila na njih sve i pretila da tom užarenom lavom melje njihova srca i poglede.. i da pepeo koji ostane čak više i ne podseća  ni na semenke maslačka..

Simbolika maslačka u delu “Crveni petao leti prema nebu” Miodraga Bulatovića

Prostranstvo neba i bele semenke maslačka kovitlale su se i skrivale u sebi mnoge sudbine.

Continue reading

“Ne, to ja nisam!”

Više nije bila ni tužna ni mirna.. Nije se ni pitala ko je više ili manje kriv.. i kada je prestala da bude srećna..ako je to ikada i bila.. Ponekad se možda pitala da li je trebalo da mrzi Don Kihota, zapravo, da li da ga prezire.. pa je odustajala i od razmišljanja o tome. Svako njeno razmišljanje se manje više nije završavalo do kraja.. Načelo bi se negde u svesti i brzo i tupo nestajalo kao kad nešto hoćeš da izgovoriš u brzini pa zastaneš i odmahneš rukom, uz pomisao “ma nebitno..”

Continue reading

Želje-najviše volim one koje prevaziđem

jpeg

 

Još otkad je čovek počeo da spoznaje sebe, svoju prirodu i karakter, negde je između svih tih pojavnih svetova spoznao i moć želje. Želju je definisao na najviše mogućih načina, u pomoć pri definiciji priskakale su književnost, filozofija i mnoge nauke koje su se utrkivale koja će što bolje da osvetli ovaj fenomen i kako on deluje na život čoveka. Jedna od jednostavnijih je da je ona neka vrsta pokretača energije koja ga održava i vodi kroz život. Zapravo vodi ga kroz lavirinte života i ne pokazuje uvek jasan put.

Continue reading

Zlatnoj ptici

zlatna-ptica-2

“Pesak je pesak pa makar u njemu bilo i po koje zrnce zlata..”

Pesak im je mutio vid. Gledali su jedan u drugog kao u izmaglici. Govorili su i smejali su se, a nisu bili veseli. Njihov razgovor je tekao i bivao prekidan uvek na istim čvorištima, na istim onim mestima gde reč nije htela da bude uobličena, bar ne govorom.. Ostajale su verovatno negde u svesti čuvajući zlatnu pticu, koja se uvek otimala i izmicala im.

Continue reading